Realnost Advokature u Srbiji: Između Mita i Finansijske Borbe za Opstanak

Kada se pomene zanimanje advokata, u javnosti se često pojavi slika uspešnog profesionalca u skupom odelu, sa stabilnim i visokim prihodima. Međutim, realnost za veliki broj pravnika koji se odluče za ovaj put u Srbiji je daleko drugačija, ispunjena neizvesnošću, finansijskim pritiscima i žestokom borbom za klijentima. Razgovori, iskustva i anonimna razmatranja samih advokata otkrivaju kompleksnu i često surovu sliku jedne od najpoželjnijih, ali i najizazovnijih profesija.

Finansijski ambijent: "Dva meseca ni dinara, pa odjednom 100.000"

Jedna od ključnih karakteristika samostalne advokatske zarade je njena izuzetna nestabilnost. Kao što jedan iskusniji advokat primećuje, "desi se da mi dva meseca ne legne ni dinara na račun, a onda odjednom legne 100.000 pa sutra još toliko". Ovakav talasasti tok prihoda predstavlja ogroman psihološki i egzistencijalni pritisak, posebno za one koji nemaju finansijsku zaleđinu. Prosečna mesečna zarada je teško odrediva, jer varira od nule do, u retkim srećnim slučajevima, nekoliko stotina hiljada dinara. Ipak, mnogi ističu da je u poslednje vreme "red veličine zarade spao na oko 80-90 hiljada", dok su šestocifrene zarade postale retkost za veliki broj samostalnih pravnika.

Ova nestabilnost direktno utiče na planiranje ličnog budžeta, otplatu kredita i uopšte kvalitet života. Za razliku od zaposlenih u firmama sa fiksnim platama, advokat mora sam da upravlja ne samo pravnim, već i svim finansijskim rizicima svog "mini-preduzeća".

Početni zid: Kome je zaista lako da uđe u advokaturu?

Ulazak u advokaturu daleko je od jednakih šansi za sve. Diskusije jasno naglašavaju da put do samostalnosti nije jednak za "obične smrtnike". Oni koji imaju roditelje advokate ili partnera koji može da ih izdržava "2-3 godine dok ne razrade posao", imaju neuporedivo veće šanse za opstanak. Startna pozicija je ključna: posedovanje lokalnog stana koji se izdaje, neke ušteđevine ili porodične advokatske kancelarije koja obezbeđuje prve predmete i klijente čini ogromnu razliku.

Bez takve podrške, početnik u advokaturi se suočava sa gomilom fiksnih troškova - od visoke upisnine u advokatsku komoru (koja u nekim okruzima može biti i 4000 evra), preko mesečnog poreza od oko 38 hiljada dinara, troškova zakupa ili održavanja kancelarije, do svih sitnih administrativnih izdataka. Kao što jedna koleginica kaže: "za početnika ova cifra uopšte nije mala... mnogi prvih godinu-dve budu i u minusu". Ovaj početni period zahteva ozbiljnu finansijsku rezervu, što ga čini nedostižnim za mnoge.

Tržište prezasiceno "advokatima kao kusih pasa"

Još jedan ogroman problem je prezasicenost tržišta. "Sada ih ima više nego kada je varoš imala veći broj stanovnika", primećuje se u vezi sa manjim mestima. U velikim gradovima, posebno Beogradu, konkurencija je još žešća. Broj advokata je toliko porastao da je borba za klijenta postala nemilosrdna. Ovo vodi do srozavanja tarifa i tzv. dampinga, gde neki advokati nude usluge za simbolične iznose (npr. ugovor za 50 evra) samo da bi privukli klijente. Takvo ponašanje degradira celokupnu profesiju i otežava ostalima da naplate fer vrednost svog rada i znanja.

U manjim sredinama situacija je posebno teška. Kako je broj stanovnika opao, a broj advokata porastao, jednostavno nema dovoljno posla za sve. Klijenti su retki, a njihova platežna moć često ograničena. "Vrlo lako može da se desi da nećete uzeti ni tih 50-60.000, naprosto vas apsolutno niko neće angažovati", konstatuje jedan sagovornik. Dodatno, u manjim mestima javlja se i fenomen da advokati u kasnim godinama, iako sa prosečnim ili ispodprosečnim primanjima, ne napuštaju profesiju jer "nema gde drugde da rade", čime dodatno blokiraju prostor za mlade.

Zaposlenje u advokatskim kancelarijama: Iluzija sigurnosti?

Kada samostalni rad deluje previše rizično, mnogi mladi pravnici se opredeljuju za rad kao advokat saradnik u nekoj postojećoj kancelariji. Međutim, i tu realnost često čine teški uslovi. Priče sa razgovora za posao su ujednačene: "plata 600 do 700 evra, delimo predmete 50/50 ili čak 30/70 u korist kancelarije, radno vreme dokle god postoji potreba da se radi, ne postoji odmor dve nedelje godišnje".

Početne plate za one koji su tek položili advokatski ispit kreću se oko 65.000 dinara, što za nekoga sa 7-8 godina studija i iscrpljujućih priprema za ispite predstavlja teško razočarenje. Napredovanje je sporo, a uslovi rada često podrazumevaju potpunu posvećenost bez poštovanja granica privatnog života. Ovo navodi mnoge da se zapitaju: "Čemu da se zadovoljim 60-70 hiljada dinara bez radnog vremena?... Jesam li zato završavala tolike škole i ispite?".

Samostalnost: Sloboda uz cenu neizvesnosti

Uprkos svim navedenim teškoćama, oni koji su odabrali put samostalnosti ističu prednosti koje nijedan posao za platu ne može da pruži. Kontrolu nad sopstvenim vremenom i odsustvo nadređenog navode kao neprocenjive vrednosti. "Ustanem kad ja hoću, radim kad ja hoću... sebe organizujem kako meni prija". Ova sloboda, međutim, plaća se stalnom brigom o pronalaženju novih predmeta, naplati honorara i pokrivanju svih troškova.

Strategije za opstanak su raznovrsne: od aktivnog umrežavanja i obnavljanja poznanstava, preko saradnje sa knjigovođama koji mogu da upute klijente, do pružanja širokog spektra usluga - od osnivanja firmi i statusnih promena, preko sastavljanja ugovora, do parničnih i vanparničnih postupaka. Ključ je u strpljenju i spremnosti da se radi i na malim, naizgled beznačajnim predmetima, kako bi se izgradila reputacija i klijentela. "Ne mora sve ušuškano, ne mora sve odmah... ali ako sebe angažujete, mogućnosti i načina je milion".

Da li je pravna struka u krizi? Pogled iznutra

Mnogi učesnici diskusija izražavaju pesimizam u vezi sa budućnošću pravne struke u Srbiji. "Realnost je verovatno da je naša država osiromašila, pa su samim tim i advokati osiromašili". Javlja se i gorući osećaj da je sistem toliko pokvaren da "jedini recept za koliko-toliko uspešan advokatski biznis u Srbiji podrazumeva kršenje nekih pravila, kodeksa, zakona ili morala".

Pored ekonomskih teškoća, profesija se suočava i sa izazovom srozavanja društvenog ugleda i nepoverenja javnosti, kao i sa unutrašnjim problemom kvaliteta. Stariji advokati često žale se na mlade kolege, navodeći da su "aljkavi i suštinski nezainteresovani za posao", da ne znaju osnove rada na računaru ili da im nedostaje temeljno znanje. S druge strane, mladi optužuju sistem da im ne pruža priliku ili da zahteva nepotizam za bilo kakav napredak.

Alternative i bekstvo iz struke

Zbog svih ovih pritisaka, sve je češća pojava da pravnici napuštaju advokaturu, pa čak i celokupnu pravnu struku. Neki se ispisuju iz advokatske komore nakon samo nekoliko godina rada i prelaze u IT sektor, korporacije ili potpuno druge delatnosti. Drugi pak razmišljaju o nostrifikaciji diplome i odlasku u inostranstvo, iako je i tu put pun prepreka - od visokih jezičkih zahteva (nivo C1/C2) do nepriznavanja domaćih diploma.

Oni koji ostanu u pravnoj sferi, ali van advokature, traže posao u sudovima, tužilaštvima, opštinama, bankama ili osiguravajućim društvima. I tu, međutim, čeka ih borba sa niskim platama i često zahtevnim uslovima rada. Plata od 90.000 dinara se danas smatra minimumom za pristojan život u većem gradu, a mnogi pravnički poslovi ne dostižu ni taj prag.

Zaključak: Vrednost znanja u borbi za opstanak

Advokatura u Srbiji danas je profesija dubokih kontrasta. Na jednoj strani su uspešne kancelarije i pojedinci sa impresivnim prihodima, često građeni na porodičnom nasleđu, političkim vezama ili specijalizaciji za visoko profitabilne oblasti prava. Na drugoj strani je velika većina koja se bori sa neizvesnošću, prezasicenošću tržišta, dampingom i visokim fiksnim troškovima.

Put do samostalnosti je postao luksuz koji si mogu da priušte samo oni sa solidnom finansijskom zaleđinom ili jakom mrežom podrške. Za "obične smrtnike", bez startnog kapitala i veza, to je trka na duge staze puna žrtvovanja. Ipak, uprkos svim izazovima, ona i dalje privlači one kojima je vrednost slobode, nezavisnosti i mogućnosti da se gradi nešto sopstveno veća od sigurnosti fiksne plate. Budućnost će pokazati da li će se sistem prilagoditi i omogućiti održiv opstanak svima koji poseduju znanje i volju, ili će advokatura postati još jedna profesija gde uspeh određuju pre svega početne prilike, a ne kompetentnost.