Mljet: Ostrvo Zelenih Jezera i Homerovih Legendi

U srcu južnog Jadrana, skriveno od užurbanog sveta, leži otok Mljet - pravi biser prirode čija čar traje hiljadama godina. Za mnoge posetioce, ovo nije samo destinacija, već iskustvo koje ostavlja bez daha. Povratak kući sa kartom za Nacionalni park čuva se ne kao suvenir, već kao dragoceno podsećanje na obavezu da se vratite u nekom roku od godinu dana, da ponovo oplovite njegove obale i posvetite mu malo više vremena. Ovo je priča o ostrvu koje oduzima dah.

Prvi susret: Plovidba ka Svetoj Mariji

Pristizanje brodićem prema ostrvu Svete Marije u središtu Velikog jezera traje svega desetak minuta, ali svaki trenutak je pun iščekivanja. Već pri ulasku u brod nastaje prijateljska trka za najbolji pregled. Dok se neki gosti žure u kabinu da zauzmu udobne stolice, pravi zaljubljenici u prirodu ostaju na palubi, ne želeći da propuste ni jedan detalj fascinantnog krajolika.

Sa desne strane, obala se pruža relativno nenarušena, sa samo nekoliko vila skrojenih u prirodu. Sa leve strane, u daljini, nalazi se malo veće mesto, dobro povezano autobuskom linijom koja spaja veliko jezero sa morem. Ova jedinstvena kombinacija poluslanog jezera i slanog mora, okruženog bujnom šumom, daje poseban šmek celom ovom delu ostrva. Konačno, u daljini se nazire silueta ostrvca sa crkvom Svete Marije, simbolom Mljeta.

Nacionalni park Mljet: Prirodni fenomen nastao pre 10.000 godina

Mljet je poznat po svojim jezerima koja su nastala pre 10.000 godina, nakon ledenog doba. Ova geološka starost čini ga posebnim na Mediteranu. Posetilacima su na raspolaganju dva glavna jezera, Veliko i Malo, između kojih se nalazi prelepi kanal - "reka" koja se uliva u more. Zabranjen je ribolov u jezerima, a voda je toliko čista da se čini kako ribice možete uhvatiti rukom.

Uprava parka je sa velikom pažnjom uredila sve staze oko oba jezera. Svuda postoje jasne oznake i za bicikliste, i za planinare, i za hajkere. Opremljenost vatrogasnom opremom pokriva ceo kraj, što i ne čudi s obzirom na bogatu šumu. Organizovan je čak i prevoz autobusom za one koji ne žele da pešače, iako je prava šteta propustiti miris četinara i zvuke prirode tokom šetnje.

Samostan Svete Marije: Svedok burnih vekova

Pristajanjem na malo ostrvo Sveta Marija, nailazite na istorijsku dragocenost. Crkva Svete Marije i deo samostanskog prizemlja potiču iz XII veka. U XIII i XIV veku nadograđen je sprat, a u XV i XVI veku dograđeno je predvorje. Zvonik je, zbog stalne opasnosti od gusarskih napada, pretvoren u obrambenu kulu. Stara srednjovekovna kula u jugoistočnom uglu samostana je takođe nadograđena, a svaki monah je dobio svoju ćeliju. Tako je samostan vremenom dobio izgled letnjeg renesansnog dvorca.

Istorija samostana je burna. Od nekada bogate opreme, sačuvalo se vrlo malo predmeta. Napoleonova okupaciona vlast je 1808. ukinula sve benediktinske samostane na području već ukinute Dubrovačke republike. Imovinu su preuzeli redovnici, da bi je 1854. dali isusovcima. Konačno, 1872. samostan prelazi u državne ruke, da bi 1949. komunistička vlast izvršila nacionalizaciju i predala imovinu Jugoslovenskoj akademiji nauka. Godine 1959. narodni odbor Mljeta preuzima kompleks i pretvara ga u hotel. Nažalost, više se rušilo i kralo nego što se ulagalo. Tek 1998. godine, prema zakonu o povratu nacionalizovane imovine, Dubrovačka biskupija je zatražila vraćanje poseda, koji je preuzela u ruševnom stanju. Ova priča je živi primer kako je svako polažao pravo na ovaj biser, ali niko nije video obavezu da uloži i povrati bar deo njegovog nekadašnjeg sjaja.

Homer i Odisej: Legenda koja živi

Arkadijska lepota otoka Mljeta bila je poznata još u antici. Po mnogima najlepši otok na Mediteranu, opisao ga je Homer u svom epskom delu Odiseja. Prema Homeru, Odisej, mitski kralj Itake, na povratku iz trojanskog rata doživeo je brodolom na hridi blizu otoka Ogigije. Napola mrtav, doplivao je do pećine gde je pao u ruke otočkoj nimfi Kalipso, kćeri Atlasovoj.

Iako ne postoje materijalni dokazi o postojanju Odiseja ili Kalipse, lokalno verovanje je snažno. Odisejeva pećina, kako je danas zovu, nalazi se ispod Babinog polja i ima dva ulaza - sa mora i sa kopna. Ribari iz Babinog polja još i danas je koriste kao sklonište svojih čamaca od otvorenog mora. Prema legendi, očaran lepotom ostrva i zaljubljen u nimfu Kalipso, Odisej je na Mljetu proveo punih sedam godina pre nego što je, na insistiranje bogova, pušten da se vrati kući. Ova legenda dodaje sloj mistike već tako magičnom ostrvu.

Poluotok Pelješac i Ston: Kapija ka Mljetu

Najlakši i najkomodniji način da se dođe do Mljeta je kombinacija automobila i trajekta sa poluostrva Pelješac. Trajektna linija Prapatno - Sobra povezuje Mljet sa kopnom. Prapatno se nalazi na južnoj strani Pelješca, udaljeno samo nekoliko kilometara od čuvenog Stona.

Ako vam se dogodi da čekate sledeći trajekt, vreme ćete više nego pametno iskoristiti obilaskom Stona. Ovaj grad je sam po sebi vredan pažnje. Njegova solana, za koju se smatra da je postojala još u vreme Rimljana, i danas radi na tradicionalan način. Dubrovčani su otkupili Ston upravo da bi preuzeli unosan posao trgovine solju. Osim toga, Ston ima očuvani najduži fortifikacijski sistem zidina u Evropi, dužine od 5.5 kilometara, koji se proteže sve do Malog Stona. Ove zidine, građene na strmim padinama, predstavljale su ključni deo odbrane Dubrovačke republike.

Lastovo i Zaklopatica: Konačno sklonište

Nakon opuštenih dana na Mljetu, plovidba ka otoku Lastovo predstavlja novu avanturu. Lastovo, okruženo arhipelagom od 46 ostrvaca, je Park prirode i jedno od najmanje izgrađenih jadranskih ostrva. Njegova obala je uglavnom kamenita i teško pristupačna, što najviše odgovara onima koji traže mir i osamu.

Skrivena luka na Lastovu je deo ostrva koji je 2003. godine teško stradao u požaru, što je ostavilo traga na krajoliku. Međutim, glavno naselje, Lastovo, smešteno je u unutrašnjosti, u kotlini između tri brežuljka. Ovakav položaj je bio nameran - u starim vremenima, naselja su se podizala dalje od obale zbog opasnosti od gusara. Šetnjom uskim uličicama primetićete specifičnu graditeljsku osobenost Lastova - raznovrsne i kitnjaste dimnjake, od kojih nijedan nije isti. Bogatije porodice takmičile su se u ukrašavanju svojih dimnjaka, što je danas deo kulturne baštine ostrva.

Za jedrilice, pravo sklonište nalazi se u uvali Zaklopatica. Ova mala uvala na severnoj strani Lastova nudi siguran vez ispred konobe "Triton". Večer u ovoj konobi je gastronomski doživljaj. Posluženi specijaliteti - od slanih srđela u domaćem maslinovom ulju, preko svežih kožica, do riblje juhe i feta orada, škarpine i golfa - sve je pripremljeno od svežih, lokalnih namirnica. Večera pod zvjezdanim nebom, uz pogled na usamljene jedrilice kako se lagano ljuljaju na mirnoj vodi, ostaje nezaboravan utisak.

Jedrenje kao način života: Sloboda i povezanost sa prirodom

Letovanje na jedrilici nije samo vid odmora, već način da se doživi potpuna sloboda i povezanost sa prirodom. To je prilika da stvorite sopstvenu rutu, da se zaustavljate tamo gde vam se svidi, da se koupate u osami uvala dostupnih samo s mora. Na jedrilici, svako jutro donosi novi dan pun mogućnosti, a svaki zalazak sunca je lična predstava.

Upravljanje jedrima, bez obzira na smer vetra, je veština koja zahteva znanje i pažnju. Ali kada se motori ugase i jedra pune vetar, nastaje jedinstveni osećaj tišine i harmonije. Jedrilica lagano klizi, a vi se prepustite ritmu talasa i prirode. Ovo je antiteza masovnom turizmu. Ovde nema gužve, buke ili stresova. Umesto toga, tu su mirisi smilja, lavande i borova, smaragdna boja mora i neograničeni pogledi na horizont gde se nebo stapša sa morem.

Zaključak: Povratak je obaveza

Mljet, Lastovo i ostala jadranska ostrva nisu samo geografski punktovi na mapi. Oni su živi organizmi puni duhova prošlosti, tragova istorijskih priča i legendi. Svako mesto je priča za sebe. Putovanje na jedrilici omogućava vam da dodirnete suštinu ovih ostrva, da živite njihov ritam i da se vratite obogaćeni ne samo preplanulošću, već i unutrašnjim mirom.

Karte za Nacionalni park Mljet koje čuvate nisu samo komad hartije. One su obećanje sebi - obećanje da ćete se vratiti, da ćete ponovo iskusiti tu lepotu i da ćete nastaviti da istražujete beskrajne mogućnosti koje jedrenje Jadranom nudi. Jer, kao što jedan putopisac kaže: "Kada god nadjem zgodno mesto, sidro zabacim. Voda je prilično duboka oko tog dela Mljeta, ali uvek se može naći svoj deo i uživati i ostati koliko god hoćete."